Žarko Laušević
GODINA PROĐE, DAN NIKAD

U knjizi na više od 400 strana Laušević piše o svom životu pre
i posle tragedije 1993. godine kada je u svađi u kafani u Podgorici
ubio dve i ranio jednu osobu, zbog čega je osuđen na 13 godina zatvora.
To je priča o dva života, jednom od ubistva i drugom, pravom
o ulogama, porodici, prijateljima, rekao je on.

"Ovo je knjiga bolne istine, zavodljive tuge, nesebičnog preispitivanja, dostojanstva, tragedije, ljudske spoznaje".
U 51 poglavlju Žarko Laušević je izatkao svoj život u poslednje
dve decenije. Sa izvanrednom veštinom pisanja, velikom lucidnošću, preciznošću, znanjem i maštom, on je paralelno vodio dva toka:
jedan je njegovih 455 zatvorskih dana u Beogradu i Spužu,
dramatičnih do bola, a drugi su njegovi otrgnuti medaljoni
života u porodici, filmu i pozorštu.

- Žarko počinje svoju knjigu pričom o kobnoj noći,
30. jula 1993. godine u Podgorici, kada su napadnuti on i njegov brat
u jednom kafiću, i kada je u stravičnom spletu okolnosti,
u magnovenju, u ludilu, ispalio hice i ubio dva mladića.
To je ta noć koja se nikad nije završila, čiji ga mrak i dalje guši, mori...
Zato će i napisati da „čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan“.