Zavičajna zbirka Gradske biblioteke formirana je 1973 godine. Fond Zavičajne zbirke ima karakter muzejske zbirke - sakuplja i čuva staru i retku knjigu i periodiku vezanu za Novi Sad. Svakodnevno pruža informacije svim zainteresovanim građanima, naučnim, javnim i kultunim radnicima, prvenstveno korisnicima koji se bave istraživačkim radom. Bibliotečki materijal se često koristi i za potrebe sredstava javnog informisanja.

Koncepcija Zbirke je omeđena Zakonom o bibliotečkoj delatnosti Republike Srbije, Zakonom o kultunim dobrima Republike Srbije, Pravilnikom o evidenciji bibliotečke građe i Pravilnikom o registraciji starih i retkih knjiga.

Fondovi

Sa svojih 12.500 monografskih publikacija i preko hiljadu naslova periodike Zavičajna zbirka predstavlja vrlo značajan deo knjižnog fonda Gradske biblioteke u Novom Sadu.

Pojam zavičajnosti je osnovni kriterijum da bibliotečki materijal uđe u zbirku. Zavičaj čini geofizička, politička i administrativna celina koja obuhvata opštine Novi Sad i Sremski Karlovci sa mestima: Novi Sad, Sremski Karlovci, Sremska Kamenica, Petrovaradin, Ledinci, Bukovac, Vetenik, Futog, Begeč, Rumenka, Kisač, Stepanovićevo, Kać, Budisava, Kovilj, Čenej i Šangaj. Ovaj okvir zavičaja treba posmatrati i u istorijskom razvoju.

U zbirku ulazi bibliotečki materijal bez obzira na vreme kada je štampan i jezik na kom je štampan, ali se posebna pažnja posvećuje bibliotečkom materijalu na srpskom, nemačkom, mađarskom, slovačkom, rusinskom i rumunskom jeziku.

Drugi elementi koji proizilaze iz pojma zavičajnosti - da je autor rođen na zavičajnoj teritoriji ili je duže ili kraće živeo i radio na zavičajnoj teritoriji i bio za nju duhovno vezan, da publikacija sadržajem pripada zavičajnoj teritoriji, da je izdavač sa zavičajne teritorije, da je štampar je sa zavičajne teritorije, pokloni i legati - takođe definišu kriterijume koji će bibliotečki materijal ući u Zavičajnu zbirku.

Organizacija

Zavičajna zbirka je samostalna u odnosu na druge fondove Gradske biblioteke. Osnovni kriterijum za fizičko uređenje Zbirke je prema vrsti materijala na:

• monografske publikacije,
• serijske publikacije,
• netipičan bibliotečki materijal,
  

u okviru kojih postoje i posebne celine:

• zbirka stare i retke knjige
• legati
• pokloni
• monografske publikacije koje imaju neki znak ili belešku: posvetu, potpis vlasnika ili autora, ex libris

Obrada bibliotečkog materijala

Celokupna obrada bibliotečkog materijala podleže standardima koji važe u obradi bibliotečkog materijala za svaku vrstu materijala posebno.

S obzirom na koncepciju Zbirke bibliografski opis materijala je detaljan, polje napomene se maksimalno koristi za opis podataka koji su predviđeni za ovo polje, ali i svih netipičnih podataka o materijalu koji mogu biti od interesa za istraživanje zavičaja.

Sadržinsku obrada materijala (predmetna obrada, analitička obrada komponentnih delova u zbonicima ili periodici) definiše pojam zavičajnosti i pripadanja zavičaju, što je i osnovni kriterijum za obim i vrstu obrade sadržine.

Usluge

Pružanje kataloških, bibliografskih i faktografskih informacija svim zainteresovanim građanima, naučnim, javnim i kultunim radnicima.

Katalozi

• Elektronski centralni katalog

Katalozi u lisnoj formi:

• Alfabetski katalog
• Predmetni katalog
• Stručni katalog
• Topografski katalog
• Katalog naslova periodike
• Katalog izdavača, štamparija, urednika
• Alfabetski katalog za staru i retku knjigu

Dosadašnji lisni katalozi se zatvaraju, sem Alfabetskog kataloga koji se neguje i dalje.

Uslovi korišćenja fonda

Korišćenje bibliotečkog materijala je definisano Pravilnikom o korišćenju bibliotečkog materijala u Gradskoj biblioteci.

Knjižni fond Zavičajne zbirke je zatvorenog tipa i može se koristiti uz člansku kartu samo u prostorijama namenjenim za rad. Svi članovi biblioteke, iz bilo kog bibliotečkog ogranka, mogu da koriste ovaj fond.